О електронском учењу

Педагошке теорије су се столећима развијале под утицајем психолошких теорија, практичних запажања и анализе процеса наставе у учионици где су лицем у лице комуницирали наставник и ученици. Развој технике понудио је ново окружење за учење и наставу, које уводи у праксу нове методе наставе, уз измењену улогу наставника и ученика.

У данашњој информатичкој ери учење на даљину постаје све популарније у свету. Бројни облици учења помажу савладавање просторне удаљености ученика и наставника. Учење на даљину постаје моћан инструмент унапређења образовања.

Развој образовања, односно учења на даљину, у свету је достигао значајан ниво са великим бројем корисника.

Резултати спроведених истраживања показују да и код нас постоји интерес и потреба за организовањем образовања на даљину или његовим комбиновањем са класичним обликом образовања.

Један од основних захтева које образовање на даљину поставља пред кориснике јесте познавање рада на рачунару и коришћење интернета.

Учење на даљину је изазов и средство за побољшање и унапређење образовних процеса, као и један од темеља за нове и боље начине управљања знањем. Интензивно увођење информационих технологија у образовне процесе постао је приоритет модерних образовних институција широм света.

Лично сматрам да је ипак најбоље користити комбинацију електронског учења и директног контакта. Сам процес учења је могућ преко интернета, али проверавање знања је ипак боље извршити у директном контакту. Услед напретка у технологији, долази и до напретка средстава за преписивање, па је боље избегавати полагање преко интернета.

Advertisements

Упитник: На који начин решавате конфликте?

УПИТНИК
1. Када Вас неко увреди, шта најбоље описује Вашу типичну реакцију?
а. Игнорисање.
б. Покушавам да пронађем објашњење за такво понашање.
ц. Покушавам да смиреним разговором решим несугласице.
д. Својим понашањем и говором јасно дајем до знања како се осећам.
2. Ваша два пријатеља су се међусобно посвађали. Ви ћете најверојатније:
а. Избегавати обојицу док не изгладе међусобне несугласице.
б. Пажљиво размотрити ситуацију пре него што било шта предузмете.
ц. Покушаћете да будете посредник и помирите их.
д. Ставити им до знања да су Вас својим понашањем разочарали.
3. Ваш пријатељ тражи од Вас у петак поподне да му помогнете у послу за чије ће Вам извршење требати цео викенд. Шта ћете учинити?
а. Ћутке климнути главом у знак пристајања и прионути на посао.
б. Покушаћете да сазнате што више о томе зашто је то неопходно и на крају попустити.
ц. Предложити алтернативно решење за обављање посла без потребе рада викендом.
д. Изненадићете се да нешто тако тражи од Вас и јасно ставити до знања да имате и свој приватни живот и обавезе.
4. Ако се продавац понаша нељубазно и непријатно према Вама, Ваша реакција је:
а. Ћутим и не реагујем јер нема сврхе расправљати се са њима.
б. Пажљиво слушам, покушавајући ствар сагледати из њихове перспективе.
ц. Почињем размишљати како да им на најбољи начин укажем на то.
д. Јасно и отворено им кажем да не би требали да раде тај посао када не умеју да се понашају према купцима.
5. Управо је дошло до великог неспоразума између Вас и Вашег познаника. На који начин ћете то решити?
а. Оставићу да се ствари саме од себе реше.
б. Причекаћу неколико дана пре него што покушам да ступим у контакт са њим. Време ће верујем већ некако ублажити неспоразум.
ц. Учинићу први корак у покушају да разговором решим неспоразум.
д. Покушаћу другој страни објаснити свој став.
6. Ваш Вас сарадник искоришћава. Како реагујете?
а. Мирим се с том чињеницом.
б. Покушавам да разумем зашто се тако односи према мени.
ц. Уверавам га да то мора променити.
д. Јасно и гласно изражавам своје негодовање.
7. Током једног састанка који сте сазвали поведе се врло жучна расправа. Шта ћете учинити?
а. Прекинути састанак и одложити га за другу прилику.
б. Мирно седети и посматрати.
ц. Покушаћете да ублажите оштре тонове и усмерите дискусију у правцу решења
д. Са својим истомишљеницима свим средствима ћете се борити за Ваш предлог
8. Људи из мог окружења обично ме описују као:
а. Тиху и мирну особу.
б. Доброг слушача.
ц. Уверљиву особу.
д. Особу склону наређивању.
9. Једна од мојих највећих врлина је:
а. Способност да се клоним невоља с људима.
б. Читање између редова.
ц. Уверавање других у своје ставове и мишљења.
д. Способност придобијања других за своје циљеве.
10. Када се јако не слажем с неким, често:
а. Ћутим и надам ће се све брзо завршити.
б. Слушам да бих био сигуран да добро разумем супротно мишљење.
ц. Размишљам о начину како да убедим другу страну да схвати мој начин размишљања.
д. Не престајем да причам све док нисам сигуран да је друга страна прихватила мој начин размишљања.
Сада пребројте све А, Б, Ц, и Д одговоре. Ваш стил понашања у конфликтним ситуацијама одређује слово које сте најчешће одабирали у својим одговорима.

А. Избегавање

Избегавате конфликте по сваку цену само да бисте очували мир. Често презирете друге, али своја осећања држите добро скривена и потиснута. Доза асертивности помогла би Вам да превладате свој страх од конфликата и претвори Вас у особу која има више утицаја на догађаје који је окружују.

Б. Анализирање

Имате способност остајања хладне главе и у јеку најжучнијих сукоба детаљно анализирајући разна гледишта на дату ситуацију. Пажљиво слушање је дефинитивно Ваша јака страна, али имате склоност ћутке ићи против својих уверења да бисте одржали хармоничне односе. Порадите на вештини јасне комуникације без страха да ћете нешто нарушити ако искажете своје мишљење. Изношењем аргумената за Ваше ставове много ћете постићи

Ц. Асертивност

Врло сте уверљиви и вешти у преговарању. Уживате у придобијању људи да мисле исто што и Ви. Конфликт Вас не плаши. На конфликте гледате као на изазов и трудите се да уочите и најмању могућност да га преокренете у своју корист. Да бисте били још успешнији, усредсредите се на пажљивије слушање туђих мишљења.

Д. Агресивност

Увек имате „стиснуте шаке“ и заузети борбени став. Препрека разрешавању конфликтних ситуација често је управо тај Ваш борбени став и потреба да доминирате и контролишете ситуацију. Често тежите агресивном „гажењу“ тихих и мирних особа. Да бисте повећали сопствену успешност у конфликтним ситуацијама, радите на ублажавању Вашег агресивног приступа и послушајте мало и шта друга страна има да каже. Можда ће Вам звучати чудно, али ако успете да задржати мирноћу, Ваше ће победе само бити веће.

Тест: Колико сте асертивни?

Означите свој одговор на скали од 1 до 4 за сваку поједину тврдњу, зависно од тога како се обично понашате:

1 – никад

2 – ретко

3 – понекад

4 – увек

Кад сам у гужви, могу рећи особи која ме назвала да сада не могу да разговарам.  1  2  3  4

Ако неко почне причати пре него што ја завршим, у стању сам рећи да ми то смета. 1  2   3  4

Ако ме неко стално гњави, у стању сам изразити своје незадовољство. 1  2  3 4

У стању сам рећи другоме нешто што ми смета у његовом понашању. 1   2   3  4

Могу од колега тражити да обаве неугодан посао  1   2  3   4

Могу мирно изаћи на крај са агресивном особом.  1  2  3  4

Не разбесним се ако ме неко критикује.   1  2  3  4

У стресним ситуацијама остајем миран и сталожен.   1  2  3  4

У стању сам рећи колеги да посао није обавио како треба.  1  2   3   4

Кад се други свађају, без проблема се изјашњавам на чијој сам страни. 1   2  3  4

Резултати:

Између 20 и 30 бодова – просечан резултат. У неким ситуацијама се можете заузети за себе, али постоје и неке ситуације у којима нисте у стању асертивно се понашати. Покушајте открити када вам је то најтеже и вежбајте.

Испод 20 бодова – ваше понашање није асертивно. Нисте доследни у свом понашању. Један дан сте сигурни у себе и у стању изразити своје мишљење, али већ други дан све пође наопако. Превише се бринете шта ће други људи мислити о вама, постајете несигурни у раду и преосетљиви на сваку критику.

Изнад 30 бодова – способни сте заузети се за себе. Способни сте прихватити позитивне и негативне стране, како своје , тако и других људи. У стању сте да  јасно изразите  своје мишљење те отворено и искрено изразите  своја осећања,  а да притом не будете агресивни. Спремни сте да преузмете одговорност за своје понашање, одлуке и изборе.

Садржаји програма – шта ћемо све научити ове године

1. УВОДНИ ДЕО

Предмет, гране и методе психологије
Предмет психологије; теоријски и практични задаци.
Психолошке дисциплине.
Психологија и друге науке.
Методе и технике психолошких истраживања.
Органске основе и друштвени чиниоци психичког живота
Нервни систем. Чула и централни нервни систем.
Локализација психичких функција. Улога десне и леве хемисфере коре великог мозга.
Значај жлезда са унутрашњим лучењем за психички живот и понашање.
Развој психичког живота човека. Филогенеза и онтогенеза.
Схватања о чиниоцима психичког развоја јединке – нативизам, емпиризам, теорија конвергенције,
друштвено-историјска теорија.
2. ОСНОВНЕ ПСИХИЧКЕ ПОЈАВЕ – ПСИХИЧКИ ПРОЦЕСИ ОСОБИНЕ И СТАЊА
Осећаји и опажаји
Појам осећаја и опажаја. Улога дражи, чулног органа, нервних путева, можданих центара у
настанку осећаја и опажаја. Праг дражи.
Организација опажаја. Утицај искуства, мотивације и културе на опажање.
Когнитивна обрада информација.
Пажња: чиниоци и особине пажње.
Опажање особа. Прва импресија. Законитости у формирању импресије. Грешке у опажању особа.
Опажање (атрибуција) узрока сопственог и тунег понашања.
Учење и памћење
Појам и врсте учења: сензитизација и хабитуација; условљавање и инструментално учење; увинање;
учење по моделу.
Врсте учења према садржају: учење моторних радњи и вештина, вербално учење.
Трансфер учења: појам, врсте и значај.
Појам памћења. Краткотрајно и дуготрајно памћење. Репродукција и препознавање. Квалитативне
промене у садржајима памћења.
Појам заборављања. Чиниоци заборављања. Проблем природе памћења и заборављања.
Психолошки и физички услови успешног учења. Способности и мотивација за учење. Методе успешног
учења.
Мишљење. Појам мишљења. Мишљење као схватање односа. Мишљење и асоцијације. Улога знања и искуства у
мишљењу.
Врсте мишљења: имагинативно и реалистичко, конвергентно и дивергентно.
Појам и критеријуми стваралачког мишљења. Ток и фазе стваралачког мишљења. Психолошка димензија односа ствараоца и средине. Критичко мишљење.
Развој мишљења и говора. Својства дечјег мишљења и мишљења адолесцената.
Интелектуалне способности
Појам интелектуалне способности. Структура и мерење интелектуалних способности. Индивидуалне
разлике у интелектуалним способностима.
Емоције
Појам емоција и емоционалног реаговања. Врсте емоционалних доживљаја.
Емоције и органске промене. Емоције и свест. Схватање о природи емоција.
Развој емоција. Емоционалност у пубертету и адолесценцији.
Морална и естетска осећања. Менулична наклоност и ненаклоност. Љубав. Емпатија.
Значај емоција за ментално здравље. Осећање сигурности и успешна емоционална размена.
Способност препознавања сопствених и туних емоција.
Стрес. Психичке трауме. Аксиозност. Психосоматска обољења.
Мотивација
Појам и врсте мотива. Органски мотиви и мотивациони циклус. Јављање и развој сексуалног мотива.
Социјализовање биолошких потреба.
Лични и социјални мотиви: сигурност, самопоштовање, афективна везаност, родитељски мотив;
афилијативност, мотив постигнућа, морална свест.
Хијерархија мотива. Сукоб мотива.
Мотиви интелектуалног рада: радозналост, истраживање, ниво аспирација, стандарди успешности,
познавање резултата.
Задовољење и осујећење мотива. Спољашње и унутрашње препреке задовољењу мотива.
Фрустрације и конфликти.
Реалистичко и нереалистичко реаговање на фрустрације и конфликте.
Механизми одбране.
Ставови, интересовања и вредности
Појам става. Врсте ставова и њихове одлике. Формирање и мењање ставова. Конформизам.
Предрасуде.
Појам интересовања. Развој интересовања.
Појам вредности. Формирање вредности.
Пропаганда и јавно мњење.
3. ЛИЧНОСТ
Структура личности
Појам личности. Доследност, јединство и особеност понашања јединке. Личност као организација
особина. Појам црте личности (диспозиције). Типови и типологије личности.
Телесне особине. Темперамент. Способности. Карактер. Свест о себи.
Динамика личности
Схватање о узроцима и изворима људског понашања.
Појам воље и вољне радње. Одлука, процес одлучивања.
Развој личности
Појам развоја и социјализације личности. Однос сазревања и учења.
Чиниоци социјализације: култура, друштвени систем, породица, школа, вршњаци, друштвене организације,
масовни медији.
Динамичко-развојни појам зрелости јединке. Показатељи зрелости.
Интеграција јединке у друштвену заједницу. Положаји и улоге. Лични и социјални идентитет. Појам базичне
структуре личности и социјалног карактера.
Теорије личности
Преглед општих теорија личности.
Измењена стања свести и поремећаји душевног живота и понашања
Измењена стања свести: сан, хипноза, сугестија.
Дејство наркотика.
Парапсихологија.
Поремећаји понашања Узроци, симптоми и ресоцијализација.
Поремећаји душевног живота. Појам нормалности. Неурозе. Психозе. Психопатије.
Психолошка превентива. Психолошко саветовање. Ресоцијализација. Психотерапија.
4. ОСОБА У СОЦИЈАЛНОЈ ИНТЕРАКЦИЈИ
Комуникација
Знакови, сигнали и симболи. Невербална и вербална комуникација. Социјални чиниоци и језик.
Услови успешне комуникације. Асертивна комуникација.
Група
Појам и врсте друштвених група: мале и велике групе; примарне, референтне, формалне и неформалне,
припадничке и неприпадничке групе.
Породица као група. Вршњачке групе. Школско одељење.
Динамика групе. Формирање групе. Односи у групи. Руковонење групом. Групно решавање
проблема. Ефикасност групе.
Људи у маси
Публика. Мноштво. Гомила: паника, руља, линч.
Социјални покрети.

Циљ и задаци наставе психологије

ПСИХОЛОГИЈА

Циљ наставе психологије је да допринесе формирању зреле, одговорне, социјализоване и асертивне особе као и подршка развоју компетенција значајних за свакодневни живот и даљи професионални развој кроз стицање функционалних знања о основним карактеристикама психичког живота и понашања човека, формирање ставова и овладавање вештинама.

Задаци наставе психологије су да ученици:
– стекну основна знања о психичким процесима, особинама, стањима и њиховом манифестовању у понашању;
– упознају органске основе и друштвене чиниоце психичког живота;
– разумеју психички живот особе као целину међусобно повезаних процеса, стања и особина;
– разумеју сопствену личност као део друштва и света око себе, увиде значај отворености за
промене и лично ангажовање за сопствени развој и развој друштва;
– буду самосвеснији, реалистичнији и одговорнији према себи, другим људима и животној средини;
– ојачају самосвест и развију реалистичну слику о себи, одговорност према себи, другим људима и
животној средини;
– разумеју психолошке основе међуљудских односа, унапреде комуникацијске вештине, вештине
конструктивног решавања конфликата, асертивног понашања и емпатије;
– упознају основне карактеристике и могућности превазилажења фрустрација и унутрашњих конфликата,
као и потенцијалних развојних криза у адолесцентном узрасту;
– унапреде сарадњу са другима, као и способности за тимски рад и неговање социјалних и
емоционалних односа;
– примењују стечена знања и вештине при доношењу одлука и решавању проблема из свакодневног
живота;
– унапреде способности за прикупљање, анализу, организацију, критичку процену, примену и
преношење информација релевантних за психички живот човека;
– унапреде стратегије и технике успешног учења и развију самоефикасност и позитивне ставове према
учењу и образовању током целог живота;
– унапреде способност аргументације сопствених ставова и критичког мишљења;
– негују интелектуалну радозналост, морално расуђивање и стваралачко мишљење;
– разумеју концепт менталног здравља и значај превенције, унапреде здраве животне стилове и
примењују их у свакодневном животу;
– развију ставове и вредности значајне за живот у савременом мултикултуралном и демократски
уређеном друштву засноване на поштовању људских права, толеранцији, солидарности, уважавању
различитости и родне равноправности.